Mesec je prošlost, ali i kapija za budućnost

U astrologiji iz druačijeg ugla, Mesec čuva arhive duše.

On nosi tragove naših prošlih života, emotivnih obrazaca, odnosa koje smo već živeli i učenja koja nismo zaboravili, već smo ih uveli u ovu inkarnaciju kao osećaj koji ne znamo objasniti, ali nas vodi.

Mesec je i naše unutrašnje dete. Ono koje čeka da bude nežno obuhvaćeno razumevanjem, bez osude. Ono koje se raduje malim stvarima, koje vidi čudo u kapima rose, koje oseća magiju u tišini.

 Kad govori Mesec – govori naš osećaj

Nema mnogo reči. Samo talasi. Talasi unutrašnjih mora. Ponekad plitki, ponekad duboki i tamni. A nekada osvetljeni punim mesečevim sjajem kada tačno znamo – iako ne znaš kako.

Mesec ne pita. On oseća. On pamti glas naše majke, miris detinjstva, pesmu predaka. On u sebi nosi sve žene koje smo ikada bile. I sve duše koje smo voleli.

Mesec kao most između nas i Neba

Kada želimo da znamo šta naša duša želi — tada slušamo. Mesec.
On je taj koji nas poznaje kad niko ne gleda. On zna kada nam je dosta, kada nam je hladno, kada nam treba tišina.

Mesec je mesto gde naša intuicija pica u tišini. Gde snovi pokazuju više od stvarnosti. Gde se leči ono što nije rečeno.

Posmatrajmo Mesec svake večeri – neka nam postane prijatelj tišine.

Uočimo kad se menja – da bi primetili kako se i mi menjamo.
Zaapišimo svoje emocije na srebrni papir Meseca – papir koji čuva naše istine.
U tišini zatvorimo polako oči u vreme punog Meseca – zamislimo da nam svetlost mesečine ulazi u srce i čisti sve tuge, nesigurnosti, stara uverenja.

Kada pratimo svoj Mesec – pratimo i čujemo našu dušu

Mesec u nama ne traži da postanemo jaki. Traži da postanemo iskreni. Da vidimo, da priznamo, da zagrlimo.

Kroz njega učimo kako da volimo sebe, da prepoznamo kada nam treba mir, da poštujemo svoje emocije.
On nas uči da smo promenljivi, a celoviti. Meki, a snažni. Tihi, a moćni.

Jer baš kao Mesec –  nismo nikada isti, ali smo uvek ispunjeni.

 Svetlana Amara – čuvar svetlosne noći duše