Posvećenje pera, olovke – alata pisanja

Pero, olovka ili penkalo kojim zapisujemo u našu Knjigu Čuda nisu samo obični predmeti. Oni postaju produžetak naše ruke, most između misli i stvarnosti, glas koji prenosi unutrašnju magiju na papir. Kada ih posvetimo, dajemo im snagu da svaka reč koju napišemo postane seme stvaranja.

Mali ritual posvećenja pera

1. Očistimo ga – nežno ga prebrišimo belom tkaninom ili dimom tamjana, da skinemo tragove tuđe energije.
2. Prinesimo ga elementima – možemo ga dodirnuti plamenu sveće (bez da izgori), oslušnuti zvuk vode ili kapnuti kap rose na njega, ostaviti ga trenutak na vetru ili među kamenčićima zemlje. Na taj način pero dobija blagoslov svih elemenata.
3. Izgovorimo nameru – tiho, jasno i s verom recimo:
   „Ovim perom pišemo reči koje postaju svetlost. Sve što dotakne, neka se ostvari u skladu sa našim najčistijim namerama.“
4. Dodirnimo Knjigu Čuda perom – kao da ga upoznajemo sa njom. Taj prvi dodir je trenutak kada postaju saveznici.

Ukrašavanje pera

Da bi naš alat bio jedinstven i još snažnije povezan sa našom energijom, možemo ga ukrasiti:

Kristali – mali kamenčić (kvarc, ametist, citrin) vezan tankim koncem ili žicom uz pero/olovku. Kristal će pojačavati vibraciju svake reči.

Simboli – možemo nacrtati mali znak, runu ili srce zlatnom ili srebrnom bojom, kao pečat naše namere.

Traka ili konac – uvijmo tanku svilenu traku, laneni konac ili nit boje koja nas podseća na magiju (npr. zlatna za obilje, ljubičasta za duhovnost, zelena za isceljenje).

Miris – možemo pero lagano premazati etarskim uljem lavande, ruže ili sandalovine, tako da svaki put kada pišemo osetimo mirisnu auru svog alata.

Od tog časa, pero ili penkalo postaje naš sveti alat. Nije važno da li je ukrašeno raskošno ili sasvim jednostavno – ono nosi snagu naše posvete. Kada pišemo njime, osećamo kao da svaka reč ima puls, kao da svet počinje da je sluša i oblikuje.