Posvećenje dnevnika

Dragi moji,

pre nego što ispišem prve redove jednog dnevnika, pre nego što na njegove stranice spustim misli, simbole, priče i tragove neba, uvek zastanem na trenutak.Ne zato što ne znam šta želim da napišem.Već zato što osećam da svaka knjiga, svaki dnevnik i svaka prazna stranica nose u sebi nešto posebno.Kao da čekaju.Kao da strpljivo miruju dok ne dođe pravi trenutak da ožive.

I zato verujem da svaki dnevnik zaslužuje svoje posvećenje.Ne ono veliko i svečano koje pripada ceremonijama.Već ono tiho, iskreno i duboko, koje nastaje kada srce prepozna da pred sobom nema samo papir, već prostor u kojem će živeti misli, osećaji, snovi i otkrića.

Kada pogledam prazan dnevnik, ja ne vidim prazninu.Vidim stotine stranica koje još uvek nisu ispričale svoje priče.Vidim neotkrivene puteve.Vidim buduće susrete.Vidim rečenice koje još uvek spavaju među koricama i čekaju da budu probuđene.

Ponekad mi se čini da svaka knjiga ima svoju dušu.Da svaka nosi jedinstven ritam.Da svaka dolazi u naš život sa razlogom.I možda upravo zato toliko volim trenutak kada novi dnevnik prvi put otvorim.To je trenutak susreta.Trenutak u kojem se upoznajemo.Ja sa njim.On sa mnom.A od tog trenutka počinje jedno zajedničko putovanje.

Ovaj dnevnik nije nastao da bi čuvao samo datume i beleške.Njegove stranice namenjene su mnogo većem putovanju.Ovde će živeti tranziti planeta.Ovde će se smenjivati mesečeve faze.Ovde će se pojavljivati simboli koji će ponekad biti jasni kao sunčan dan, a ponekad tajanstveni poput drevnih karata pronađenih u zaboravljenim bibliotekama.Ovde će živeti pitanja.Ovde će živeti traganja.Ovde će živeti odgovori koji se ne pojavljuju odjednom, već polako sazrevaju kroz vreme.

Dok danas posvećujem ovaj dnevnik, ne posvećujem ga samo astrologiji.Posvećujem ga svemu što nas povezuje sa nevidljivim nitima života.Posvećujem ga radoznalosti koja nas pokreće da istražujemo.Posvećujem ga trenucima kada zastanemo i pokušamo da razumemo zašto se nešto dogodilo baš tada.Posvećujem ga svim onim malim unutrašnjim promenama koje niko drugi ne vidi, a koje iz temelja menjaju naš svet.Posvećujem ga svakom pitanju koje nas vodi ka novom saznanju.Posvećujem ga svakom koraku koji pravimo dok pokušavamo da bolje razumemo sebe.Posvećujem ga i zvezdama.Onim drevnim putokazima koji su vekovima pratili ljude.Onim svetlima koja su sijala nad moreplovcima, pesnicima, mudracima i sanjarima.

Onim istim zvezdama koje i danas svetle nad našim glavama dok prolazimo kroz svoje radosti, izazove, uspone i promene.Koliko li su samo priča videle?Koliko li su tajni čuvale?Koliko li su puta osvetlile put nekome ko je tražio svoj pravac?Posvećujem ga i vremenu.Tom neobičnom, neuhvatljivom saputniku koji nas neprestano vodi napred.

Jer astrologija me je naučila da vreme nije samo sat na zidu.Vreme je živo.Ono diše.Ono sazreva.Ono donosi susrete onda kada smo spremni za njih.Ono otvara vrata koja su dugo bila zatvorena.I ponekad nas vodi putevima koje nikada sami ne bismo izabrali, samo da bismo otkrili delove sebe za koje nismo znali da postoje.A najviše od svega, ovaj dnevnik posvećujem vama.

Vama koji ćete zajedno sa mnom listati njegove stranice.Vama koji ćete kroz ove zapise možda pronaći neku misao koja će vas pratiti tokom dana.Možda simbol koji će vam pomoći da nešto sagledate iz drugog ugla.Možda rečenicu koja će vas sačekati baš onda kada vam bude potrebna.Možda samo trenutak mira u danu ispunjenom obavezama.

I verujte mi, nekada je upravo taj trenutak najdragoceniji dar koji možemo pokloniti sebi.Zato danas, na početku ovog putovanja, nežno spuštam ruku na korice ovog dnevnika i zahvaljujem mu što je došao u moj život.

Zahvaljujem stranicama koje još uvek ćute, a koje će uskoro biti ispunjene pričama.Zahvaljujem nebu koje nas prati svojim večitim kretanjem.Zahvaljujem vremenu koje nas uči strpljenju.I zahvaljujem vama što ste zakoračili u ovaj svet zajedno sa mnom.

Neka ove stranice budu mesto susreta.Mesto istraživanja.Mesto učenja.Mesto na kojem ćemo zajedno posmatrati kako se život i nebo dodiruju kroz hiljade nevidljivih niti.

A kada jednog dana budemo okrenuli poslednju stranicu, verujem da ćemo shvatiti da nismo samo čitali dnevnik.

Živeli smo ga.

Vaša,

Svetlana Amara Astro