Dragi moji,

kada prvi put otvorimo jedan dnevnik, često pomislimo da je najvažnije šta ćemo u njega zapisati.Ali vremenom sam otkrila da prava tajna nije u tome šta pišemo.Tajna je u tome kako mu prilazimo.Jer dnevnik nije obična sveska koja strpljivo čeka da je ispunimo rečima.On je saputnik.Tihi čuvar naših traganja.Mesto na kojem ostavljamo delove svojih dana, svojih misli, svojih pitanja i svojih otkrića.

I zato se ovaj dnevnik ne koristi na brzinu.Ne otvara se kao obaveza.Ne lista se zato što „treba“.On se otvara onda kada poželimo da zastanemo i da makar na nekoliko trenutaka budemo potpuno prisutni u svom životu.Volim da zamislim da je svaki dnevnik nalik staroj biblioteci.Kada uđemo u biblioteku, ne trčimo kroz njene hodnike.Ne uzimamo deset knjiga odjednom.Najpre zastanemo.Pogledamo oko sebe.Udahnemo njen miris.Osetimo atmosferu prostora.Tek tada počinjemo da istražujemo.

Tako je i sa ovim dnevnikom.Pre nego što napišemo prvu rečenicu, dobro je da na trenutak zastanemo.Da oslušnemo dan iza sebe.Da pogledamo nebo iznad sebe.Da se setimo šta nas je tog dana obradovalo, zamislilo, pokrenulo ili naučilo.I tek tada stranica počinje da govori.

Mnogi misle da se u astrološki dnevnik upisuju samo tranziti, aspekti i položaji planeta.Naravno, i oni imaju svoje mesto.Ali ovaj dnevnik nije nastao da bi bio zbir tehničkih podataka.Njegova svrha je mnogo nežnija i mnogo dublja.Ovde ne zapisujemo samo gde se nalazi Mesec.Ovde zapisujemo kako smo se osećali dok je prolazio kroz naše dane.Ne zapisujemo samo da je Jupiter napravio određeni aspekt.Već i šta je taj trenutak doneo našem životu.Koja vrata su se otvorila.Koja ideja je procvetala.Koje smo hrabrosti pronašli u sebi.

Jer astrologija postaje zaista živa tek onda kada simbol prepoznamo u svom iskustvu.

Kada koristim ovaj dnevnik, ne trudim se da svaki dan bude veliki i važan.Naprotiv.Nekada je dovoljna samo jedna rečenica.Jedan utisak.Jedna misao.Jedan san koji je ostao sa mnom nakon buđenja.Jedna slučajnost koja možda i nije bila slučajna.Jedan susret koji je ostavio trag.

Godinama kasnije upravo te male beleške često zasijaju najvećim sjajem.Poput sitnih zlatnih niti utkanih u veliku tapiseriju života.

Ovaj dnevnik možemo koristiti i kao razgovor sa vremenom.Danas zapišemo pitanje.Za nekoliko meseci pronađemo odgovor.Danas zabeležimo nedoumicu.Godinu dana kasnije shvatimo zašto je bila važna.Danas napišemo nekoliko redova bez posebnog razloga.A kasnije otkrijemo da su upravo ti redovi bili početak jednog sasvim novog poglavlja.

Zato nikada ne potcenjujem nijednu stranicu.Nikada ne znam koja će od njih postati prekretnica.Postoji još nešto što posebno volim kod vođenja dnevnika.On nas uči da posmatramo.Ne samo nebo.Ne samo planete.Već i sebe.Uči nas da primetimo ono što bismo inače možda propustili.Da vidimo obrasce koji se ponavljaju.Da prepoznamo kako sazrevamo.Kako rastemo.Kako se menjamo.I koliko smo zapravo dalje stigli nego što ponekad mislimo.Jer dok živimo, promene često ne primećujemo.

Ali kada se vratimo starim stranicama, one nam pokažu put kojim smo prošli.I tada shvatimo koliko je svaka zabeleška bila dragocena.Nekada će ovaj dnevnik biti mesto učenja.Nekada mesto istraživanja.Nekada utočište za misli koje ne želimo da izgubimo.Nekada mala luka u koju ćemo pristati nakon napornog dana.A nekada će biti poput starog prijatelja koji nas strpljivo čeka na polici, znajući da ćemo se vratiti kada za to dođe pravi trenutak.

I verujte mi, svaki put kada ga ponovo otvorimo, pronaći ćemo nešto novo.Čak i na stranicama koje smo već mnogo puta pročitali.

Zato, dragi moji, ne postoji jedno jedino pravilo kako se koristi ovaj dnevnik.Ne postoji savršen način.Ne postoji pogrešan način.Koristite ga polako.Koristite ga iskreno.Koristite ga radoznalo.Koristite ga kao mesto susreta sa sobom, sa nebom i sa životom koji se svakoga dana ispisuje novim bojama.

Neka njegove stranice budu prostor u kojem ćete sačuvati svoje uvide, svoje snove, svoja pitanja i svoje male pobede.Jer jednog dana, kada se budete vratili tim zapisima, možda nećete videti samo reči.Možda ćete ugledati čitavo jedno putovanje.Putovanje kroz vreme.Putovanje kroz zvezde.Putovanje kroz sopstveni život.A tada ćete shvatiti da dnevnik nikada nije bio samo knjiga.

Bio je mapa jednog neponovljivog puta koji ste stranicu po stranicu stvarali zajedno sa nebom.

Vaša,

Svetlana Amara Astro